“Udala sam se na selo. Moja mama je plakala i molila me da ne idem..Sve bi bilo dobro da nemam svekrvu kakvu imam. Prvo nam nije dozvolila da idemo na medeni mjesec. Rekla je kako su to nepotrebni troškovi. Muž se ništa nije pobunio.
Nakon samo par dana od dolaska u kuću je počela da me maltretira i psihički i fizički. Morala sam ustajati u šest, čistiti štale, hraniti životinje. Trudila sam se, trpjela i tpjela, ali ona je samo bila g0ra prema meni.
Jednom sam joj rekla da to nije uredu i da ne namjeravam više to da radim. Tada me 0šamarila. Time je prešla svaku granicu.Rekla sam da ću je, ako još jednom to uradi, gore vratiti. Spakovala sam se i rekla mužu da se vraćam svojima u grad.
Ako želi može poći sa mnom, ako ne, neka podnese papire za razvod. Ljudi su bezobrazni. Misle da ako si kulturan, tolerantan, ako iskazuješ poštovanje, da si budala.
E pa ne više. Poslije su i muž i ona dolazili da traže oprost, ali sam rekla da se ja u onu kuću ne vraćam. Ili ćemo živjeti u gradu ili zajedno nećemo nikako.”
