“Jutros mi se desilo nešto čudno. Strah me. Svako jutro moj muž ide na posao u 8, a ja ustanem u 10. Prođe jedno pola sata, čujem korake i pomislim da se vratio. Pogledam na opet da provjerim sat, ono pola 9. Mislim da se nešto vratio jer je nešto zaboravio.
Probala sam opet da zaspim, ali mi đav0 nije dao mira i odlučim mu poslati poruku. Bilo je hladno i nije mi se dalo da silazim dole da ga pitam. On mi odgovara “O čemu pričaš?” Kažem mu kako ga čujem da traži nešto.
Na to me on zove na telefon i uspaničeno govori da je na poslu. Ustajem kao oparena i zaključavam vrata od sobe. Zove policiju. Lopov je ušao kroz prozor i mislio je da nema nikoga u kući. Policija je došla, on nije bio.
Kako kažu, kada je čuo moj glas odmah je pobjegao. Ovo me baš uplašilo. Ne osjećam se sigurno. Svakakvih ljudi ima. Pazite se. Muž se isto zabrinuo, došao je što prije s posla da me provjeri i vidi šta se desilo. Nikada prije nismo imali ovakvih pr0blema.
