U martu 2023. godine, Banjsko Polje postalo je mesto koje će zauvijek ostati urezano u sjećanju mnogih. Naime, 26. marta, dvogodišnja Danka Ilić nestala je dok je sa svojom majkom Ivanom i bratom boravila u dvorištu napuštene pojate. Ova situacija izazvala je masovnu potragu koja je trajala deset dana, uključujući napore policije, vatrogasaca i volontera iz lokalne zajednice. U trenucima kada je Danka nestala, njena majka je na trenutak skrenula pogled, što je dovelo do niza tragičnih događaja koji su šokirali čitavu Srbiju.
Porodica, prijatelji i komšije okupili su se u potrazi za malenom devojčicom, pokazujući izvanrednu solidarnost koja je postala simbol zajedništva u teškim vremenima. Tokom tih deset dana, korišćeni su najmoderniji resursi, uključujući pse tragače i dronove sa termovizijskim kamerama. Iako je svaki kutak pretražen, od šuma do napuštenih objekata, svaka nova informacija samo je povećavala tugu i zabrinutost porodice i šire zajednice. Lokalni mediji su izveštavali o potrazi, a svaka objava ponovo je pokretala nadu, ali i strah da se Danka možda više nikada neće vratiti.
Tragični ishod potrage i hapšenja osumnjičenih
Nažalost, 4. aprila 2023. godine, vest o hapšenju dvojice osumnjičenih radnika “Vodovoda Bor” – Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića – dodatno je zakomplikovala situaciju. Tokom ispitivanja, ispostavilo se da su osumnjičeni bili upleteni u mnogo ozbiljniji zločin nego što se prvobitno pretpostavljalo. Njihovo sumnjivo ponašanje i kontradiktorne izjave stvorile su sumnju u njihovu nevinost. U međuvremenu, uhapšen je i Radoslav Dragijević, otac jednog od osumnjičenih, što je dodatno usložnilo čitavu situaciju.
Prema optužbama državnog tužilaštva, sudbina male Danke bila je još tragičnija nego što su mnogi mogli zamisliti. Optužbe su sugerisale da je Danka, neposredno nakon što je nestala, udarena službenim vozilom i potom ubijena. Osumnjičeni su negirali svoju umešanost, ali njihova priča nije se podudarala s svedočenjima drugih i fizičkim dokazima prikupljenim tokom istrage. U društvu koje je tražilo pravdu, njihovo ponašanje dodatno je podgrejalo sumnje i strahove, ostavljajući mnoge s pitanjem o sigurnosti dece u njihovim zajednicama. Ljudi su se suočili s realnošću da je zločin moguće počiniti i u mirnim, ruralnim sredinama, što je dodatno povećalo osećaj nesigurnosti.
Šest meseci nakon tragedije, organizovana je rekonstrukcija događaja koja je imala za cilj razjašnjenje misterije oko nestanka Danke. Ova složena operacija uključila je brojne istražitelje, veštake i svedoke, a trajala je osam sati. Osumnjičeni su ponovo opisivali svoja kretanja na dan nestanka, ali njihova svedočenja su se, naizgled, poklapala, iako su u međuvremenu bili u različitim pritvorima. Ovo je predstavljalo dodatnu prepreku za porodicu, koja je morala ponovo proći kroz bolne uspomene gubitka.
Rekonstrukcija nije bila samo proces prikupljanja dokaza, već je i emotivno opterećenje za Dankinu porodicu, posebno za njenu majku Ivanu. Ona je bila prisutna tokom ovog procesa i svojim svedočenjima doprinosila da se razjasne događaji koji su se odigrali onog kobnog dana. Njena emotivna svjedočanstva i očaj bili su snažan podsticaj istražiteljima da nastave sa svojim naporima u potrazi za pravdom. Ova situacija je takođe istakla važnost podrške porodici u trenucima tragedije. Kroz razgovore sa psiholozima i podršku lokalne zajednice, porodica je pokušavala da se nosi sa gubitkom, ali svaka nova informacija o slučaju vraćala je bol i tugu.
