Dragan Stojković, poznatiji kao Bosanac, predstavlja jednu od najistaknutijih figura u svetu muzike na Balkanu. Njegova karijera, koja se proteže kroz više od dva decenije, obeležena je kao talentovanim muzičarem i kreativnim producentom. Njegova popularnost nije rezultat samo muzičkih veština, već i sposobnosti da se nosi s izazovima i kontroverzama koje su često prisutne u industriji zabave. U nedavnom intervjuu za popularni časopis “Scandal!”, Bosanac je otvoreno razgovarao o svojim kolegama iz žirija muzičkog takmičenja “Zvezde Granda”, a posebno o svojoj vezi sa Jelenom Karleušom. Ovaj razgovor nije samo bacio svetlo na lične odnose, već je i otkrio složenu dinamiku koja vlada među članovima žirija, naročito nakon tragične smrti Saše Popovića, osnivača i dugogodišnjeg vođe takmičenja.
Na sahrani Saše Popovića, Bosanac je postao uočljiv jer je bio jedini član žirija koji se obratio Jeleni Karleuši. Njegova hrabrost da priđe u tako emotivnom trenutku nije prošla nezapaženo. U intervjuu je izjavio: “Ja sam takav čovek, ne pripadam nikome, ja sam čovek za sebe i imam pravo da svoj stav kazujem uvek i na svakom mestu.” Ova rečenica ne samo da oslikava njegovu nezavisnost, već i pruža uvid u njegovu filozofiju života, čime se Bosanac izdvaja od drugih članova žirija koji možda nisu imali hrabrosti da joj se obrate. Njegova sposobnost da se postavi u situacijama koje su emotivno teške može se posmatrati kao znak karaktera koji cene i umetnici i publika.
Bosanac je izrazio iznenađenje zbog ponašanja svojih kolega, rekavši: “To čudno.” Ova izjava može se shvatiti kao kritika, ali i kao dublje pitanje o karakteru i moralnim vrednostima onih koji ga okružuju. On je dodatno naglasio: “Valjda imaju svoju ličnost, verovatno nemaju ni karaktera, ni obraza, ni ličnost,” što otvara raspravu o etici i vrednostima u muzičkom svetu, gde se često suočava s pritiskom javnosti i sopstvenim osećanjima. Ova Bosanova izjava ukazuje na to da se u muzičkom svetu, pored umetničkog talentovanja, često postavljaju i pitanja moralnog integriteta i istinskog prijateljstva, što dodatno komplikuje međuljudske odnose.
Tokom sahrane, Bosanac i Jelena su se tokom emotivnog trenutka dopisivali, što ukazuje na postojanje zajedničkog razumevanja i poštovanja uprkos prethodnim nesuglasicama. Njegova izjava da su se “tako lepo pozdravili” govori o njegovoj sposobnosti da u teškim trenucima pronađe svetlost. Njegova pohvala Jeleni, kada je rekao “Jelena je top”, ukazuje na to da, uprkos svemu, ceni njen rad i doprinos muzičkoj sceni. Ovaj odnos između njih može se tumačiti kao primer kako se prijateljstva mogu razvijati čak i u kompleksnim i teškim situacijama. Njihov međusobni odnos može poslužiti kao inspiracija za mnoge, pokazujući da se čak i u svetu punom rivaliteta i nesigurnosti, mogu postići trenuci razumevanja i uzajamnog poštovanja.
