Muriz Memić, otac Dženana Memića, postao je simbol otpora protiv sistemske nepravde koja prožima Bosnu i Hercegovinu. Njegova borba nije samo priča o ličnom gubitku, već i o širem pokretu koji se bori protiv korupcije i neefikasnosti pravosudnog sistema. Tragičan gubitak njegovog sina u februaru 2016. godine postavio je temelje za dugotrajnu borbu za istinu i pravdu, koja se neprekidno razvija kroz godine. Ova borba je inspirisala mnoge građane širom zemlje da se suprotstave nepravdama koje su postale svakodnevica. Njegova priča nije samo osobna tragedija, već i poziv na buđenje kolektivnog svesti o problemima koji muče društvo kao cjelinu.
Kada je Muriz odlučio prodati svoju porodičnu kuću u Sokolović Koloniji, to je bio više od finansijskog poteza. Ova kuća je nekada bila simbol ljubavi i sreće njegove porodice, a sada je postala podsećanje na njegov gubitak i razočaranje prema institucijama koje su ga izneverile. Njegova izjava: “Neće mi više trebati,” ne sadrži kapitulaciju, već označava njegovu odlučnost da se ne oslanja na pravosudni sistem koji ga je razočarao. Ova prodaja predstavlja simbolično oslobađanje od emotivnog tereta i poziv na preuzimanje odgovornosti za vlastitu sudbinu. Kroz ovaj gest, Muriz je pokazao da je spreman da se odrekne prošlosti kako bi se fokusirao na borbu za pravdu koja se čini sve teža za ostvariti u trenutnom sistemu.
Smrt Dženana Memića izazvala je val sumnje u zvaničnu verziju događaja koja je govorila o saobraćajnoj nesreći. Muriz i njegova porodica nikada nisu prihvatili ovu verziju, ističući da je Dženan ubijen i da se istina sistematski skriva. Od samog početka, njihova borba bila je praćena pritiscima i prijetnjama koje su dodatno otežale situaciju. Ova tragedija nije samo postavila pitanje o Dženanovoj smrti, već je otvorila i pitanje poverenja građana u pravosudne institucije. Mnogi su se pitali koliko su slični slučajevi, koji su ostali bez odgovora, prisutni u društvu, a Muriz je postao glas onih koji su se osećali nemoćno pred ćutanjem sistema.
Murizova hrabrost i odlučnost da se bori protiv nepravde postale su inspiracija za mnoge druge porodice koje su se našle u sličnim situacijama. Njegova borba je istakla mnoge nelogičnosti u istrazi, uključujući nestanak snimaka sa nadzornih kamera hotela Crystal. Ove nelogičnosti su dodatno pojačale osećaj gubitka poverenja u pravosudni sistem, dok su građani sve više počeli da se okupljaju na protestima, izražavajući svoje nezadovoljstvo. Muriz je, suočen s mnogo prepreka, organizovao javne proteste i otvoreno govorio o svom slučaju, pozivajući druge da mu se pridruže u potrazi za pravdom. Njegova sposobnost da mobilizuje ljude i pridobije podršku javnosti pokazala je kolika je snaga pojedinca u borbi protiv nepravde.
