Šemsa Suljaković, jedno od najomiljenijih imena na muzičkoj sceni Balkana, svoj put započela je u ranim sedamdesetim godinama prošlog stoljeća. U vrijeme kada su se muzika i kultura nalazile na prekretnici, njen jedinstveni glas i emotivne interpretacije brzo su je izdvojile kao jednu od najprepoznatljivijih figura narodne muzike. Njen doprinos muzici nije samo u hitovima koje je izdala, već i u dubokoj povezanosti s ljudima koji su slušali njene pjesme, te su kroz njene tekstove prepoznavali vlastite emocije i životne priče.
Šemsa je sa samo 16 godina stupila u brak, što je dodatno oblikovalo njen životni put. Udala se za mladića koji je bio godinu dana mlađi, a njihov brak rezultirao je rođenjem sina Almira. Iako je brak izgledao obećavajuće, završio je razvodom nakon samo dvije godine, što je bio izuzetno težak period za mladu Šemsu. Ova situacija nije je slomila; naprotiv, postala je katalizator njenog ličnog rasta. Naučila je kako se boriti za sebe i svog sina, a taj period samostalnog roditeljstva pretvorio je Šemsu u simbol snage i predanosti. Ova borba nije bila samo lična, već i inspiracija mnogim ženama koje su se našle u sličnim situacijama, pokazujući im da nikada nije kasno da preuzmu kontrolu nad svojim životima.
Tokom ratnih godina, Šemsa je prošla kroz duboke lične tragedije. U jednom od svojih rijetkih intervjua, otvorila je dušu govoreći o gubicima koje je pretrpjela, uključujući smrt dva brata. Njena emotivna izjava: „U ratu sam izgubila dva brata, jednog brata od strica u Brčkom. Teško mi je govoriti o tome…“ otkriva koliko je bolna ta iskustva bila za nju. Ove tragedije oblikovale su njenu sposobnost da se suoči s izazovima i prevaziđe ih, a njena muzika postala je sredstvo izražavanja tih dubokih emocija koje su se nagomilale tokom teških vremena. Njene pjesme često su odražavale stvarne životne borbe, a svaka nota nosila je težinu njenog iskustva, čineći je još bližom srcima mnogih koji su prolazili kroz slične gubitke.
Šemsa je pronašla mir u svom privatnom životu, posebno u ulozi bake. Oduševljeno dijeli kako uživa u vremenu provedenom sa svojim unucima, koji joj daju osjećaj ispunjenosti i sreće. „Unuci kažu: ‘Naša baka je Šemsa Suljaković’, i meni je to dovoljno,“ priznaje, ističući duboku ljubav i povezanost koju osjeća prema njima. Njeni unuci ne samo da su izvor radosti, već i motivacija koja je inspiriše da nastavi dalje i bude najbolja verzija sebe. Šemsa često naglašava kako su unuci njena najbolja inspiracija, propraćena bezuslovnom ljubavlju i podrškom koju im pruža, što dodatno osnažuje njihov odnos.
