Izreka „Sve se može kad se Srbi slože” često se koristi u svakodnevnom razgovoru, posebno kada se govori o snazi zajednice i solidarnosti. U slučaju malog Duje Ljubovića iz Titela, ova izreka dobija dublje značenje. Njegova priča ukazuje na to kako čak i u najtežim vremenima, zajedništvo može stvoriti čuda i pružiti nadu. Duje nije samo dijete suočeno s teškim životnim okolnostima, već simbol otpora i borbe za bolje sutra. Njegova situacija, koja je potresla srca mnogih, postala je inspiracija koja je pokrenula val solidarnosti u čitavoj zajednici.
Duje je od malih nogu bio suočen s teškim izazovima. Umjesto da uživa u bezbrižnom djetinjstvu, provodio je dane na deponiji tražeći komade materijala koje bi mogao prodati kako bi prehranio svoju mlađu sestru Anđelu i baku. Njegova borba za preživljavanje postala je očigledna kada je humanitarac Marko Nikolić podijelio snimak na društvenim mrežama, na kojem je Duje prikazan s ranjenim rukama i očima punim straha. Ovaj snimak izazvao je lavinu reakcija, pokazujući koliko je ljudska empatija jaka i koliko ljudi žele pomoći onima koji su u nevolji.
- Odgovor Zajednice
Reakcija zajednice bila je brza i snažna. Mnogi su se okupili, odlučni da pomognu Dujetu i njegovoj porodici. Organizovane su razne akcije prikupljanja donacija, a vest o Dujetovoj borbi proširila se poput požara. Ljudi su slali poruke podrške, a mnogi su se fizički uključili u akcije pomoći. Marko Nikolić, prepoznavajući važnost svoje misije, organizovao je akcije koje su rezultirale prikupljanjem novca i potrebnih stvari za Dujeta i njegovu porodicu. Ovaj trenutak solidarnosti pokazuje koliko su zajednice snažne kada se okupe oko zajedničkog cilja — pomoći onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Jedan od najsnažnijih trenutaka u ovoj priči dogodio se kada je Marko poveo Dujeta u šoping. Obezbijedio mu je osnovne namirnice, ali i biciklo i telefon, što je bio trenutak radosti koji je Dujetu donio osmijeh na lice. Ova gesta nije bila samo materijalna pomoć, već simbol nade i podrške koju zajednica pruža onima koji se bore s nedaćama. Također, ova podrška nije bila samo lokalna; vijesti o Duji su se proširile širom Balkana, motivišući mnoge da se uključe u slične akcije pomoći.
Duje je prošao kroz strašne gubitke tokom svog kratkog života. Njegova majka ga je napustila kada je imao samo pet godina, ostavljajući ga na autobuskoj stanici, dok oca nikada nije upoznao. Njegova baka, koja je preuzela ulogu roditelja, pokušava da pruži ljubav i podršku, uprkos teškim životnim uslovima. Bez struje, s minimalnim resursima i hladnim zimama, njihova svakodnevica je prava borba. Međutim, uprkos svim teškoćama, ljubav između Dujeta i njegove sestre Anđele ostaje snažna. Njihova odlučnost da se bore za bolju budućnost služi kao inspiracija mnogima koji su saznali za njihovu priču.
Duje često ističe: „Idem u školu. Šesti sam razred. Trudim se da budem dobar đak.” Ove riječi dolaze od djeteta koje je pretrpjelo gubitke, ali koje ne gubi nadu i želju da postigne nešto u životu. Njegova sestra Anđela, koja takođe nosi težak teret, brine o svom bratu i ne traži ništa za sebe. Njihova priča je podsećanje na to koliko su životne okolnosti ponekad nepravedne, ali i na snagu ljudske duše koja se nikada ne predaje.
