Vesna Zmijanac, bez sumnje jedna od najomiljenijih i najcjenjenijih pevačica u regionu, poznata je po svojoj bogatoj muzičkoj karijeri koja traje više od trideset godina. Sa brojnim hitovima i koncertima, njena popularnost nikada nije opadala. Ipak, iza blistave fasade slave krije se priča o dubokoj patnji i hrabrosti. Na prvi pogled, Vesna ima sve: uspjeh, sretnu porodicu i ljubav obožavatelja. Međutim, ono što je oblikovalo njen život su teške tragedije koje je preživjela, a koje su ostavile neizbrisiv trag na njenoj duši.
- Gubitak koji je promijenio sve
U svojoj autobiografiji “Kad zamirišu jorgovani”, Vesna otvoreno govori o najtežim trenucima svog života. Kratkoročni trenuci sreće pretvorili su se u duboku tugu kada je izgubila dva sina, što je u velikoj mjeri promijenilo njen pogled na život. U njenom tekstu se jasno osjeti bol i nostalgija, a svaka rečenica prožeta je emocijama koje nikada potpuno ne nestaju. Ova knjiga nije samo svjedočanstvo tragedije, već i poziv na nadu i otpornost, kako bi inspirisala druge žene koje se suočavaju sa sličnim gubicima. Vesna piše o svom putovanju kroz bol, ali i o tome kako je muzika postala njen terapijski alat, način da izrazi ono što rečima ne može opisati.
Prvi gubitak Vesne Zmijanac dogodio se 1986. godine kada je, u sedmom mesecu trudnoće, doživela spontan pobačaj. Dok je nastupala u Mladenovcu, saznanje da je izgubila sina, kojeg su planirali nazvati Vlado, duboko je pogodilo njenu dušu. “Te scene su neizbrisive, bol koji nosim je deo mene”, priznaje ona. Ovaj trenutak nije bio samo fizički gubitak; on je označio početak emotivnog putovanja kroz koje će proći. Ova tragedija ostavila je prazninu koja ju je pratila kroz život, ali pružila joj je i snagu da nastavi sa muzikom, koja je postala njen izlaz iz tamnih misli. S obzirom na njen uspeh, bilo je teško zamisliti da se iza tog uspeha krije tako duboka tuga.
